Friday 10 February 2012

Васпитање деце


Данима већ размишљам о чланку о француским мајкама (Pamela Druckerman, Bringing Up Bébé), о начину на који успешно уче своју децу да буду стрпљива, да сачекају. Уливају им особину тако потребну у животу - стрпљивост. Стрпљивост се дакле стиче, а уништава претераном (= модерном) бригом о неговању дечијег самопоуздања које је света крава савремене педагогије и дечије психологије. Нађите пар минута да прочитате овај чланак који ме је навео да ставим прст на чело, и који изнова ишчитавам целе недеље.
Да ли применом пермисивног односно ауторитативног васпитања градимо или рушимо самопоуздање детета?

Оно што ме је још више натерало да се добро замислим је чланак о кинеским мајкама "тигровима" које подижу типски успешну децу. Прича Amy Chua (Battle Hymn of the Tiger Mother) је, што се мене тиче, наишла на плодно тло. Попустљивошћу ништа нисам постигла са мојим сином. Штавише, кад год сам трчала да му удовољим, чинила сам и њему и себи најгоре. Постављање задатака, одлучни став, доследност су ми пак помогли да га понешто и научим.
Додајте томе да сам ја дете једне маме-тигрице... која данас, као бака, озбиљно доводи у питање своје бивше методе... Хм... Ко је у праву?


No comments:

Post a Comment