Kujem plan za preuređenje predsoblja sa što manje para. To znači da će Žmu
najviše da zalegne oko sprovođenja mojih ideja u delo. Otkako sam videla jednu
klupu u Ušću ne smirujem se. Hoću klupu u hodniku po
svaku cenu. Ona u Ušću košta zamalo kol’ko moja plata, a pritom samo je daska
od punog drveta, noge su loše, kako reče gorepomenuti ekspert za tehniku, drvo,
struju i vodu, i plus on to može da sklepa od mnogo boljeg drveta i za mnogo
manje pare. Mojoj sreći nema kraja. E sad treba da vidimo šta gospođa Mama u
stvari ’oće.
No comments:
Post a Comment