Radne navike 1

Šta su "radne navike" i kako se stiču 

 

Vreme je za polazak u školu. Kakav će đak biti vaše dete, zavisiće od njegovih radnih navika koje će izgraditi uz vašu pomoć na sledeći način: 

Što počneš - to završi
Jednom kada počne da se igra, crta, pravi vozić, slaže slagalicu, ili slično - ne prekidajte ga. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ručak, odlazak na spavanje...) i koja su time prisiljena da istu aktivnost često 'seckaju' i ponovo započinju - brzo počnu da se dosađuju i izgube mogućnost za razvoj koncentracije.

Radije sačekajte kraj igre, uz obavezno napominjanje da će, na primer, ručak biti gotov za pola sata, pa ga onda najavite za 15 minuta... Ovako dajete vremena detetu da završi igru i vežba svoju pažnju.

Samostalnost
Omogućite detetu što više samostalnosti u radu. Uzdržite se od učestvovanja u izradi domaćih zadataka, jer su oni detetova obaveza, a ne vaša.

Vi budite podrška, ali se direktno uključite u izradu zadatka (to ne znači da ga vi radite!) samo ukoliko dete od vas traži pomoć za nešto što ne razume.

Objasnite mališanu da, kada je već počeo da radi domaći zadatak, sve ostale aktivnosti moraju da sačekaju (gledanje crtanog filma, na primer). Omogućite mu mir, isključite TV, ukoliko je moguće udaljite mlađu braću i sestre.

Ne morate sedeti pored njega ili mu stajati iza leđa, jer bi ga to učinilo dodatno nervoznim. Ali budite prisutni dok radi, posebno u prvim razredima, dok ne stekne sigurnost u svoje znanje.

Plan rada
Napravite satnicu obaveza i aktivnosti za svaki dan, ili detaljan plan rada. Precizirajte vreme za učenje, za izradu domaćih zadataka, ali i za ono što detetu predstavlja zadovoljstvo (igra, treninzi, gledanje crtaća...). Pravilan raspored će uveliko uticati da dete radije počne da uči i sve svoje školske obaveze uradi na vreme, jer je motivisano onim što sledi nakon toga.

Koncentracija
Pokušajte da fokusirate dečju pažnju na aktivnost koja je u toku. Koncentracija je veoma važna za školsko učenje i formiranje radnih navika. Objasnite detetu da biti prisutan na času podrazumeva ne samo fizičko, već i mentalno prisustvo. To, zapravo, znači: slušati, biti krajnje pažljiv i aktivan.

Pravilno učenje
Objasnite detetu tehniku pravilnog učenja. Ukoliko je ne poznajete, posavetujte se sa školskim pedagogom ili psihologom. Neka od osnovnih uputstava za pravilno učenje (kojima se za najkraće vreme postižu najbolji rezultati - usvajajući gradivo sa razumevanjem, umesto bubanjem napamet) su:

Uslovi za rad
Obezbedite potrebne uslove za rad. Idealno je da to bude detetova soba, ili neki drugi miran kutak, odvojen od pogleda odraslih, bez suvišnih detalja, sa dobrim osvetljenjem, da ima sto i stolicu...

Vreme za učenje
Ono što detetu predstavlja najveći problem, ili što najmanje razume, važno je da uradi onda kada mu je učinak najveći. Za nekog je to jutro, za nekog veče, ali je princip isti: za najteže gradivo mu pomozite da izabere najpogodnije vreme.

Podela lekcije
Podela lekcije na manje celine (od jednog do drugog podnaslova, ili po pasusima) omogućava praćenje logičnog sleda same lekcije.

Čitanje teksta
Koliko će puta dete da nešto pročita - ponajviše zavisi od njegove motivacije i koncentracije. Zato podstičite mališana da čita sa punom pažnjom, kako bi što pre shvatio tekst. Upravo je to glavni cilj čitanja teksta (ne da ga nauči čitajući što više puta i tako memoriše, već da ga razume).

Podvlačenje
Podvlačenje važnih reči i rečenica običnom olovkom, koje se vrši prilikom čitanja, omogućava detetu da vežba izdvajanje bitnog od manje bitnog, i olakša sebi - jer će u svakom sledećem čitanju da prati samo podvučene reči. Što je dete starije, ovo pravilo ima veću korist.

Ponavljanje i preslišavanje naglas
Kada se preslišava naglas, dete nesvesno primorava sebe da brže misli, da pronalazi prave reči, da se vežba u verbalnom iskazivanju - a to će doprineti da ceo njegov govor bude bolji i bogatiji. Inače, ponavljanjem u sebi se stiče lažni utisak da se određeni deo gradiva razume, čak i ako to nije slučaj.

Motivacija
Svako od nas ima faze kada mu je teško da radi i kada može da nabroji mnogo zanimljivijih mogućnosti provođenja vremena. Otpor ili trenutno nerazumevanje gradiva može da bude velika prepreka detetu da uopšte počne da uči. U ovim slučajevima je važno da ne popuštate i ne pronalazite kompromisna rešenja ("Dobro, ako ti je teško, ne moraš..."), već da se uhvatite u koštac sa suštinom problema.

Ukoliko je neki tekst za dete previše apstraktan i nerazumljiv, pokušajte da ga "prevedete" na jezik koji je njemu blizak. Tako, na primer, zadatak iz matematike koji glasi: koliko vremena treba putniku X da bi stigao iz mesta A u mesto B, ako... možete da postavite i drugačije: koliko treba vremena mom drugu Peri da stigne od svoje kuće do moje, da bismo igrali šah, ako...

Ono što je najvažnije - ednom stečene radne navike ostaju zauvek! Drugim rečima, ako ih vaše dete izgradi sada, dok je u prvim razredima osnovne škole, one će ga pratiti kroz proces školovanja i kasnije.

Za uspostavljanje radnih navika kod deteta je izrazito važno da pokažete strpljenje i toleranciju. Ukoliko ste razdražljivi i napeti kada dete treba da završi svoje obaveze, stvorićete kod njega kontraefekat i otpor prema obavezama uopšte.

Bez obzira na razloge, nikada ne cepajte listove iz njegove školske sveske, ne uslovljavajte poklone uspehom, ne kažnjavajte zbog slabe ocene, ne poredite ga sa drugom decom, i ne stavljajte znak jednakosti između deteta i učenika.

Radne navike nisu urođene, to nije nešto što dete ima ili nema, sa čime se rodilo ili nije. U njihovom stvaranju se ne krije nikakva posebna tajna. One se stiču vremenom - ponekad brže, ponekad sporije, ali nisu nedostižne.

Za sticanje pravilnih radnih navika nikad nije kasno, iako je njihova najveća prednost ukoliko dete od starta uči sa pravilnim, tj. sa izraženim radnim navikama.

izvor