Monday, 31 December 2012

My son's choice

Дакле, моје дете не престаје да ме изненађује. У позитивном смислу, љуби га мајка. Данас се у Зари мрштио на тренерке, дуксеве  и остале ствари које носи свакодневно и одушевљено тражио два капута, овај и овај. Кад треба да идемо на неко славље или у госте бира искључиво једну од две му омиљене кошуље, евентуалнo са танким џемпером преко кад му кева закука да ће да назебе. А од данас не долазе у обзир дечије верзије новогодишњих песама на енглеском већ само џез. Пре неколико сати је постао озарени обожавалац Френка Синатре тражећи "праву" верзију песме Jingle Bells.
Наравоученије: ако их ви не отрујете добрим стварима, неко други ће лошим. Ја мој посао обављам успешно.




Наставак
Да није све тако кул и да ја још имам посла и да је моје дете нормално сведочи чињеница да је синчина велики фан Саја и оне његове смешне песме о кореанским мафијашима. Али не бих овде да качим линк до те песме.

No comments:

Post a Comment