Carpe diem

Јуче сам учинила нешто добро за мене и мој плакар. Отарасила сам се непотребног вишка. Нисам од оних који не могу да се одвоје од бивших омиљених комада које више не носе. Напротив, за сваку крпицу поставила сам себи питање да ли сам је носила у претходних годину дана и по том критеријуму одлучивала шта остаје а шта иде у кесе за одлагање.
Како сам одахнула јутрос кад сам отворила плакар, велико крпено чудовиште више не прети да се сручи на мене. Све је под конац.