Сви ми то знамо, али да се подсетимо...

Važnost higijene ne bi trebalo posebno naglašavati, ona bi trebalo da bude stvar opšte kulture i brige o deci…

Pravilna higijena, ipak, najvažnija je za najmlađe, a podaci pokazuju da svake godine u svetu umre oko tri i po miliona dece stare do godinu dana od posledica bolesti prljavih ruku.

Međutim, prema poslednjem istraživanju Instituta za javno zdravlje “Batut” samo 73 odsto stanovništva u Srbiji redovno pere ruke, dok se oko 40 odsto dece ne kupa redovno. Zube redovno pere tek 40 odsto populacije, a najodgovornija je, što se higijene tiče, starosna grupa između 20. i 34. godine.

Pranje ruku
Pravilna higijena, ipak, najvažnija je za najmlađe, a podaci pokazuju da svake godine u svetu umre oko tri i po miliona dece stare do godinu dana od posledica bolesti prljavih ruku. Na rukama “živi” oko 3.000 bakterija i zato je toliko važno prati ih redovno. Preporuke pedijatara su da deca ruke peru svaki put prilikom rukovanja, posle vožnje javnim prevozom, pre jela, posle igre, posle kontakta sa životinjama... Roditelji su ti koji moraju da stvore svest detetu o važnosti i značaju čistih ruku, jer stručnjaci tvrde da su prljave ruke najčešći uzrok mnogih oboljenja.


Bolesti prljavih ruku
- Najčešće bolesti koje se prenose prljavim rukama su infektivna žutica, crevne bolesti sa temperaturom, povraćanjem i dijarejom, zatim meningitis, dečja paraliza, grip, gnojne angine, šarlah, difterija, kao i infekcije oka, uha, usta, kože. Pranje ruku je najefikasnije oružje i najbolja preventiva od zaraza i raznih oboljenja. Iako sapun ne uništava mikroorganizme, pravilnim pranjem ruku sapunom i vodom, 30 sekundi, može se sprati i više od 99 odsto mikroorganizama. Higijena ruku je karika u lancu očuvanja zdravlja i sprečavanju širenja bolesti. Pranjem ruku broj mikroorganizama može se smanjiti i do hiljadu puta. Ruke treba prati detaljno, dobro istrljati dlanove, nadlanice, delove između prstiju, prste i deo ispod noktiju. Zatim ih osušiti papirnim ubrusom ili peškirom, a slavinu zatvoriti papirom, ne dodirujući je. Osim održavanja higijene ruku, ne bi trebalo zaboraviti ni higijenu celog tela, jer je čistoća jedini način da dete bude zdravo – objašnjava drLidija Jevđić, specijalista interne medicine.

Svakodnevno tuširanje
Ni kupanje ne smete zanemariti, a stručnjaci preporučuju da se deca tuširaju svakodnevno i da dva puta nedeljno peru kosu. Oralnu higijenu potrebno je održavati barem dva puta dnevno, ujutru i uveče, a neki stomatolozi savetuju da se zubi peru posle svakog obroka. Treba ih prati barem dva minuta, laganim pokretima, uz obavezno čišćenje jezika i desni. Osim sapuna i alkalija (do pet odsto), zubne paste trebalo bi da sadrže i abrazivne materije – kalcijum karbonat i kalcijum fosfat.

Čistoća prostorija
Pravilna higijena uključuje i čišćenje prostorija u kojima deca borave. Prašina je, pored prljavih ruku, jedan od najčešćih uzroka bolesti. Zbog toga je važno da podovi na kojima se deca igraju, posteljina u kojoj spavaju, igračke sa kojima dolaze u dodir, uvek budu čisti. Veš deci treba menjati svakog dana, kao i odeću, naročito ako izlaze napolje.

извор