Понекад се ужелим спорог и сталоженог живота, пожелим да седнем на овакву столицу и не размишљајући о времену гледам кроз прозор, а онда неколико сати проведем читајући књигу. И да ме се нико не сети све то време. Мир, светлост и тишина.
 |
| извор |
No comments:
Post a Comment