Зашто у овој земљи једна лепа интелектуална авантура, једно узбудљиво
истраживање какав је рад на докторској тези мора да се претвори у пакао, зашто
свако ваше откриће и напредак постаје поље у ком вас перверзни и болесно зли
ментор малтрерира, вређа (и вас и вашу породицу), застрашује, бескрајно кињи? Да
додам да краде најбоље и најоригиналније делове ваше тезе за своје радов, а
онда вас вређа што те делове нисте после његове крађе изменили. О чему се овде
ради, питам се ја.
Згађена сам свиме. Србији не требају вредни и паметни људи. Србији
требају лукави, глупи, покварени и зли. Србији не требају запослене мајке, вредне,
способне, Србији требају јалови покварени ментори. Јер њима је добро, нама
није. Јер они слободно вређају, киње и уцењују зато што сте (се усудили да будете) трудни, јер они вас нападају кад ништа нисте скривили, јер они могу све, а ви ништа.
Српски универзитет није змијарник, како сам раније мислила. После десетак година рада на њему кажем ово: српски универзитет је Содома и Гомора.
No comments:
Post a Comment