Свеска са цитатима

Ових дана гутам књиге. Свеска са цитатима ће пући, препуна је, нема више места.

За данас неколико реченица које су ми посебно привукле пажњу. Већ неко време дебело размиљам о пресељењу у лепши део Северне Америке. У земљу милозвучног имена - Канаду!

Давид Албахари, Мамац

О разликама између Европљана и Канађана, о животу на два континента

(11) Европљани толико верују у сумњу, сматрао је, да су најсрећнији када не морају да се одлуче. На овом континенту, рекао је, онај ко сумња остаје заувек на дну или на почетку, што је, бар кад је он у питању, иста ствар. 

(52) Људи се овде, рекао је Доналд, устручавају од вишка знања, а енциклопедијски дух је дух прошлости. Американац или Канађанин знају само оно што им је потребно, и сматрају да је то смисао образовања, односно, да је знање оно што пружа практичну подршку свакодневном живљењу.

(53) Никада у животу, чак ни у Енглеској, нисам чуо толико учтивих фраза и толико захваљивања као у Канади. Када бих морао да одаберем три ствари, или можда пет, које су ми најтеже пале, и још увек падају, откако сам овде, онда је прилагођавање на прекомерну љубазност једна од њих. Ништа тако не плаши као доброта, ништа не наводи на толику сумњу као осмех.

(60) А овде, које није исто „овде“ као оно које је мајка поменула, нема приче, нема шта ни да се види, цео град је периферија, нема правог центра, бена тргова, постоје само раскрснице и тржни центри. Живот је невидљив. Иако већ скоро две године станујем у овој кући, нисам упознао ниједног суседа.

(65) Американац је увек само један, увек је сам, сматрао је Доналд, а Еврољанин, поготово ако потиче из Истолне Европе, увек је само део мноштва.

(86) Доналд мисли да је човек без корена дивна ствар, јер одсуство корена омогућава потпуну слободу, што је даље повезано са елементарним америчким митовима о кретању без граница. Реч је, наравно, о митовима досељеника, а не о праверовањима америчких Индијанаца. Доналд може да мисли тако зато што никада није имао никакав корен. Он не зна шта значи имати своје место, знати да је то место само твоје, враћати му се или га напустити заувек.

(109) Топлота чини човека благим, тера га да верује у привиђења, у визије доживљене на врху какве горе или пред улазом у испосничку пећину. Север не дозвољава никакво расплињавање; север захтева чврстину; север је суштина сажимања. Проклетство моје бивше земље управо је у томе што је била исувише близу југу (...).

(178) Према њему, Европанин, као ни Американац, није у стању да у малом види лепоту и величину; за тако нешто способан је само човек са истока; Европљанин, додуше, налази лепоту у хамоничном односу великих форми, док Американцу није потребно ништа друго осим саме величине; тачка на Истоку има космиче димензије, док на Западу постаје форма без својства. Онај ко у Северној Америци не верује у величину, рекоа је Доналд, тај нема шта овде да тражи.