Волим смирујуће тонове намештаја и пода на овој слици. Приметила сам да сам од особе која воли јаке боје око себе постала особа која животни простор испуњава бојама "отпорним" на флеке. Нисам желела да будем грозна мама која детету не да да улази у кућу. (Моја мама је нама бранила да улазимо у дневну собу и држала је под кључем да би била тип топ за госте, то је, узгред, била најимпресивнија просторија у кући. Била је спремна да је пусти у промет тек кад су јој се родили унуци. Ништа јој не фали ни сада.) Дакле, подови и намештај нису светли као што бих хтела да буду и зато чезнем за оваквим колоритом.
No comments:
Post a Comment